Besplatna dostava preko 3.000 din

Branko Radičević (1824–1853) bio je srpski književnik. U Beču je studirao pravo, potom medicinu i kretao se u krugu oko Vuka Karadžića. Preminuo je od tuberkuloze. Za života je objavio dve zbirke pesama: Pesme (1847) i Pesme II (1851), dok su mu sabrane Celokupne pesme objavljene 1881. Prvi istaknuti srpski pesnik koji je prihvatio jezičke reforme Vuka Karadžića (iako je upotrebljavao i vlastite neologizme); pisao je melodičnu i ritmičnu liriku (elegije, romanse, balade) strukturiranu oko motiva rastanka i oproštaja i prožetu idejom o pesništvu kao najtrajnijoj vrednosti (najpoznatije pesme Đački rastanak, Tuga i opomena, Kad mlidijah umreti). Jedan je od najpopularnijih srpskih pesnika uopšte, modernizovao je epski deseterac i uveo jamb u srpsko pesništvo; svojom poetikom se u evropskom kontekstu uklapa u drugi naraštaj romantizma. Napisao je i nekoliko poema pod uticajem narodne poezije i Bajrona (Hajdukov grob, Osveta) te alegorijsku satiru protiv pseudoklasicista (Put). Više njegovih stihova je iskomponovano.

Koristimo kolačiće da bismo poboljšali vaše korisničko iskustvo na našoj veb stranici. Pregledavanjem ove veb stranice prihvatate našu upotrebu kolačića.